U vremenu kada se veštačka inteligencija sve dublje uvlači u svakodnevni život, OpenAI testira funkciju koja bi mogla da promeni način na koji ljudi upravljaju svojim novcem i finansijskim navikama.
Reč je o ideji da ChatGPT, pored dosadašnjih uloga u komunikaciji, pisanju i pretrazi informacija, dobije mogućnost analize ličnih finansija korisnika. Nova funkcionalnost podrazumeva povezivanje sa bankovnim računima, kako bi AI mogao da prati troškove, pretplate i obrasce potrošnje.
Sistem bi, prema navodima, koristio platformu Plaid, koja već služi kao most između banaka i finansijskih aplikacija, pa bi korisnici mogli direktno da povežu svoje račune sa ChatGPT-om.
Cilj je da veštačka inteligencija postane digitalni finansijski asistent koji objašnjava gde odlazi novac i pomaže u boljoj kontroli budžeta. Iz OpenAI-a navode da bi sistem radio u „read-only“ režimu, što znači da AI može da vidi podatke, ali ne i da izvršava transakcije ili pomera novac. Time se, kako ističu, smanjuje rizik od neželjenih finansijskih akcija. Ipak, sama činjenica da bi chatbot mogao da ima uvid u bankovne podatke izazvala je rasprave o privatnosti i bezbednosti.
Kompanija tvrdi da korisnici u svakom trenutku imaju kontrolu nad povezanim nalozima i da mogu da ih isključe kada žele, ali deo javnosti i dalje izražava zabrinutost zbog mogućnosti curenja osetljivih informacija poput stanja na računima, dugova ili podataka o kreditnim karticama.
PREPORUKA
Plaćanje pasoša u MUP-u može da izađe skuplje nego što mislite
analiza
Novi zakon o osiguranju depozita - Građanima zaštita do 100.000 € nakon ulaska Srbije u EU
vest
Koliko će banke u Srbiji naplaćivati SEPA uslugu?
vodic
Najzanimljiviji aspekt ove ideje jeste mogućnost da ChatGPT daje konkretne finansijske savete zasnovane na realnim podacima. Umesto opštih preporuka, AI bi mogao da analizira potrošnju i ukaže na obrasce, poput prekomernog trošenja na dostavu hrane, neiskorišćenih pretplata ili sitnih troškova koji se vremenom gomilaju.
Stručnjaci ocenjuju da je ovo logičan korak u razvoju AI asistenata, jer kompanije teže da ovakvi sistemi postanu deo svakodnevnog života korisnika, a ne samo alat za povremenu upotrebu. Dugoročna vizija uključuje AI koji upravlja kalendarima, mejlovima, kupovinama i finansijama.
Ipak, postavlja se pitanje koliko su korisnici spremni da toliku količinu ličnih podataka prepuste veštačkoj inteligenciji. Dok jedni u tome vide praktično rešenje za bolju kontrolu troškova, drugi upozoravaju na rizik od prevelikog oslanjanja na tehnologiju. Za sada je funkcija u eksperimentalnoj fazi i dostupna samo ograničenom broju korisnika u Sjedinjenim Američkim Državama, ali ukoliko se pokaže uspešnom, mogla bi postati standardni deo budućih AI sistema i značajno promeniti način na koji ljudi upravljaju ličnim finansijama.
Ostavi komentar