Vlasinska visoravan, poznata po svojoj netaknutoj prirodi i jezeru, zvanično ulazi u novu fazu turističkog razvoja.
Na Vlasini do sada nije postojao razvijen ski-centar u punom kapacitetu, iako su posetioci godinama uživali u skijanju na lokalnim stazama poput "Pejinih vodenica". Međutim, najnovija odluka Vlade Srbije pokazuje da je preduzet prvi korak ka izgradnji kapitalnog skijaškog kompleksa.
Naime, Vlada je u aprilu donela rešenje o utvrđivanju javnog interesa za eksproprijaciju parcela u KO Vlasina Okruglica, u cilju izgradnje skijališta.
Na osnovu Plana generalne regulacije Vlasina Okruglica iz 2012. godine, na ovoj lokaciji je planirana kompletna infrastruktura za zimski turizam: sistem skijaških staza za alpsko skijanje, žičare i ski-liftovi koji će povezivati podnožje sa visinskim zonama, kao i prateći objekti, parking i pristupni putevi.
Za korisnika eksproprijacije odrđena je Opština Surdulica, koja će kontaktirati vlasnike parcela radi dogovora o isplati tržišne naknade, piše eKapija.
PREPORUKA
Ski pass na poznatoj planini svega 15 evra, a staze kao piste - Turisti oduševljeni
vodic
Na samo tri sata od Beograda skijanje 5 puta jeftinije nego na Kopaoniku
vodic
Koliko košta luksuzno skijanje u srcu francuskih Alpa?
vodic
Koliko skijaških centara ima Srbija?
Srbija već ima nekoliko razvijenih ski-centara koji predstavljaju okosnicu zimskog turizma, ali uprkos tome postoji prostor za širenje kapaciteta i uvođenje novih destinacija.
1. Najveći i najpoznatiji je Kopaonik, koji raspolaže sa više od 60 kilometara uređenih staza, modernim sistemom žičara i razvijenom turističkom infrastrukturom. Ovaj centar privlači i domaće i strane turiste i smatra se najvažnijim zimskim centrom u zemlji.
2. Značajno mesto zauzima i Stara planina, koja je poslednjih godina intenzivno razvijana uz podršku države. Poznata je po dugim i širokim stazama, ali i po potencijalu za dalju izgradnju, posebno u segmentu smeštajnih kapaciteta.
3. U zapadnoj Srbiji nalazi se Zlatibor, gde skijanje nije u prvom planu kao na Kopaoniku, ali postoje uređene staze poput Tornika, koje su popularne među rekreativcima i početnicima.
4. Tu su i manji ski-centri poput Divčibare i Goč, koji imaju kraće staze i skromniju infrastrukturu, ali su važni za lokalni turizam i prve skijaške korake.
Upravo zbog toga razvoj novih skijališta dobija na značaju – cilj je rasterećenje postojećih centara, ravnomerniji regionalni razvoj i privlačenje većeg broja turista tokom zimske sezone. Novi projekti mogli bi da doprinesu i produženju turističke sezone, kao i jačanju ukupne ponude planinskog turizma u Srbiji.
Nema tu snega za isplativ biznis. Svetska banka već 20 godina ne odobrava kredite za gradnju ski centar ispod 2000 metara jer jednostavno nema dovoljno snega. Kod nas jedino Kopaonik ima dovoljno snega, mada i tu bude problematičnih godina. Ove zime su dovoljno snega dobili tek krajem januara što je imalo za posledicu mnogo praznih hotela i apartmana.
Izvinite, jedna dopunica, Srbija i na Šari ski-centar ima: Brezovica!
Švajcarci prilagođavaju skijališta letnjim sportovima jer je snega sve manje! Nelogičmo je otvarati skijališta na visoravni gde ni sada nema snega, a u budućnosti, zbog klimatskih promena koke su naša surova stvarnost, zek neće da ga bude!
Uništi, u pustoš pretvori da priroda ne postoji.
Nije bitno ima li snega ili ne, bitno je da se ,,investira" Obrt na otkupu, investicije bez kontrole, dopune dopunjenih dopuna pozicija, nova strucna,,radna snaga"... Ma kraj se ne vidi...